Jedna od osnovnih stvari koja izdvaja čoveke od ostalih živih bića na planeti jeste ta da ume da prilagođava okolinu svojim potrebama. Daaavno je prošlo to vreme kada je priroda menjala čoveka. Sada je on menja, a u tome koristi razne naprave koje mu olakšavaju posao. i tako je čovek smislio točak i načine da pravi visoke zgrade i čak je odleteo u svemir. Međutim ovde, na rodnoj planeti, počeo je da pravi vozila koja idu sama i ne samo što će ga prevesti od tačke A do tačke B već izgledaju upravo po ukusu kakav on želi. Uskoro će i serijska proizvodnja automobila za sve da padne u zaborav jer će početi da ih prave za svakoga posebno.
Stim u vezi na sve četiri strane sveta se pojavljuju pojedinci automobilski entuzijasti, inženjeri, mehaničari i dizajneri koji kreiraju vozila za novo doba. Ili pak od starih i slupanih kola prave nova i upotrebljiva.
Nadaleko su već poznate američke radionice kojima dovezete raspalog Juga, a oni od njega naprave zlatnu kočiju sa zvučnicima za koncerte i vorp pogonom.
Romi kao pioniri kastumizacije automobila
Takvih ili tako organizovanih kod nas još nema, ali ima jedna populacija, jedan deo stanovništva kojima se mora odati priznanje za to. Oni su prvi krenuli u masovnu restauraciju ili kastumiziranje auta za svoje potrebe. Naravno, radi se o Romima. Koliko god ovo čudno bilo njihova idejna rešenja i originalan dizajn pretvorili su običnu Dijanu ili Spačeka u namensko vozilo na koje se tovari gomiletina sekundarnih sirovina i tako hrani porodica.
Ima čak i onaj film u kom u roku od pola sata ekipica tamnoputih genijalaca oljušti auto do same konstrukcije i onda ga prilagode. Ne smemo zaboraviti da su isti u stanju da od običnog motokultivatora naprave teretno-borbenu mašinu za puteve u klasi vozila za film Pobesneli Maks.
Međutim, osim njih u Srbiji ima garant stotinu malih radionica za koje niko nije čuo u kojima vredno rade iskusni majstori i njihov podmladak, a koji umeju odlično da „nabudže“ mašinu. I spolja i iznutra.
Jedna od takvih, doduše malo ozbiljnija, nalazi se u Gruži i njihov reprezentativni primerak je automobil Faber. Ovaj auto je prodat za čak 230.000 evra. Pa vi vidite o kakvoj se tu limuzini radi.
Kako smo saznali Faber je rađen osam godina. Ovaj automobil napravljen je od poliestera i prohroma, ugrađen je mercedesov motor, gume su „mišelin“, a instrument tabla napravljena je od drveta. Krov je dizajniran tako da može da se otvori, a sedišta su presvučena kožom.
Kvalitet materjala I način izrade izdvaju ovakva kola na svim meridijanima. Ljubitelji unikatnih automobile spremni su da plate milione evra i dolara samo da bi imali takvo nešto u garaži. To što ga verovatno možda nikad neće provozati nije bitno. To govori da ovi automobili postaju i statusni symbol. Tako se bogataši I utrkuju u tome da da u svojim garažama imaju barem po jedan četvorotočkaš kakav ne postoji nigda na planeti.
Setimo se samo emisije u kojoj saudijski Princ naručuje pozlaćenog Rovera, džip je u pitanju, sa potpuno novim enterijerom I spoljašnjim izgledom. Taj čovek ima vozni park koji broji desetine kola, ali je zato jedan jedini zlatni džip.
Kod nas nema zlatnih automobile, ali to nikako ne znači da ih neće biti. Ukoliko se domaći bogataši, tajkuni i ostali odluče da isprate svetski trend pa počnu da naručuju nešto slično ovaj vid domaće private industrije i u Srbiji može da zaživi.
Još uvek nismo počeli sa otkupom automobila ručne radinosti, ukoliko se nešto promeni budite sigurni bićete obavešteni 🙂
